Dok budete sledeci put uzivali u palacinkama premazanim dzemom od kajsija, pomislite na to da su u davnoj proslosti, tacnije u starom Rimu, kajsije bile toliko skupe i retke da se placalo istom tezinom u zlatu. Posto su rasle u Persiji, a tada nisu postojale hladnjace i ostala pomagala da bi se produzila trajnost i olaksao put, kajsije su predstavljale vrhunski luksuz.

Koliko je obicnih i svakodnevnih stvari u nasim zivotima koje su nekada bile retke, preskupe i nedostupne. Danasnje generacije i ne znaju da zive, a da i ne pricam o uzivanju u malim stvarima. I zato sam ove godine sa posebnim osecanjem zadovoljstva kuvala dzem od kajsija i uzivala u svakom trenutku.

Kajsija vodi poreklo iz Kine i Azije, a uzgaja se preko 4000 godina. Aleksandar Veliki doneo je u Sredozemlje, a Italijani rasirili po Evropi.

U Staroj Grckoj su za nju mislili da je “zlatno jaje Sunca”.

Ovo ukusno voce koje zovu jos i kraljevsko odlican je izvor vitamina C. Od minerala sadrzi Kalijuma najvise (295mg na 100g), Kalcijuma, Fosfora, Mg, Gvozdja,

Cinka i Cu u tragovima.

Sadrzi i Luten i Zeaksantin, Folnu kiselinu, a bogatstvo Kobalta i Bakra poboljsavaju malokrvnost.

Nostalgija

Moja mama je uvek strasno vodila racuna pri pripreni ovog dzema. Kajsije je ljustila, pa mlela, a boja je bila savrsena. Mada je moj favorit  dzem od sljiva, i kajsije ne zaostaju puno za njim.

Ovaj dzem je savrsen za filovanje omiljenih palacinki, kroasana, kiflica, nezamisliv u sitnim kolacima (pre svega mislim na vanilice i zerbo kocke koje moja cerka prosto obozava), torti bez cije arome to ne bi bilo to. A da ne pominjem super ukusan dorucak sa malo maslaca na svezem hlebu koji je jos uvek topao, i solja mleka. E, to je za mene cista perverzija. Tako jednostavno, a tako savrseno.

Priprema

Godinama kuvam ovaj dzem, samo ocistim voce, pa kasnije u toku kuvanja  dodam secera po ukusu, ali sam ove godine resila da svemu uzmem meru. Ranije mi ni boja nije bila toliko vazna, ali sada sam i na to obratila paznju.

Posto se mi porodicno bavimo proizvodnjom voca, izmedju ostalog i kajsija, sorte koje koristim u pripremi dzema su novosadska rodna, cetvorka i sestica.

Ove divne kajsije su pazljivo izabrane tokom poslednjeg branja, jer je tada imalo najvise zrelih plodova.

Recept

Za pripremu ovog dzema mi je bilo potrebno:

•  5kg ociscenih kajsija
•  2,5kg secera
•  2 kesice limuntosa

Postupak:

•  Kajsije prvo operem, pa ocistim od kostice i okrojim svaku nepravilnost.

•  Izmerim i stavim u dubok sud, da ne bi kasnije upropastila kuhinju, i pocnem sa kuvanjem na srednjoj temperaturi.
•  Dok se voce polako zagreva ja pripremim tegle. Sto se tice tegli, njih sam sterilisala uvek u masini za sudove, ali, posto je masina riknula, sada ih sterilisem u rerni na temperaturi od 100^oC pola sata.
•  Polako dodajem secer i probam po ukusu.. Krckam sve dok ne postane gusci.
•  Duzina kuvanja zavisi od zrelosti samog voca. Ove godine je bilo dovoljno Sunca i kajsije su bile dobre zrelosti, ali zbog kasnog proletnjeg mraza koji ih je malo proredio plodovi su bili prilicno krupni.
•  Topao dzem je redji od ohladjenog, a posto dzem od kajsija  treba da bude malo redji (tako bar svi kazu) tesko je doneti odluku o kraju kuvanja.-Ipak, najsigurniji nacin mi je da bio da na  tacnu stavim dve-tri kasike dzema i kada se ohladi prevucem kasikom po sredini. Ako stoji cvrsto, to znaci da je dzem kuvan, ako ne, kuvati jos malo pa proveriti opet.
•  Iskljucim ringlu i sklonim gotov dzem da malo odstoji jedno 15tak minuta, posto je vreo.
• Vruc dzem sipam pazljivo u vruce tegle pa nazad u rernu na 50 stepeni dok se ne uhvati korica jedno sat vremena.
•  Iskljucim rernu i ostavim ih tako do jutra dok se potpuno ne ohlade.
•  Tada poklopce dobro obrisem krpom natopljenom rakijom, izvadim tegle iz rerne i dobro iz zatvorim.

Tradicionalna degustacija nije izostala, medjutim slike da  potvrde ovaj ivent jesu, jer nisam uspela da przim palacinke i da slikam u isto vreme.