Napolju je prilicno hladno, zima jos steze, a nasi hrabri rezaci jabuka ne posustaju. Naviknuti na ekstremne uslove rade punom parom. Danas sam im pripremila ovu finu pitu sa patlidzanima jer je i mi bas volimo, a koja ih je malo ugrejala u pauzi za kafu. Kazu da im je bas dobro “legla”. Nestala je u trenutku jer su je u slast pojeli. Puno mi je srce sto im se dopala, jer sam je zato i pravila.

Pita je socna i bogata ukusima jer sadrzi praziluk, pavlaku i jaja, pa ko ne zna, moze da pomisli da je pita sa mesom. Odlicna je za dorucak ili veceru sa jogurtom, a moze i za drustvance uz pivo.

Potrebno je

• 1 pakovanje kora
• 2 veca patlidzana
• 4 jaja
• 1 casa pavlake
• 1 srednji struk praziluka
• 1 kesica praska za pecivo
• so i biber po ukusu
• malo ulja za przenje i posipanje pite
• kisele vode

Priprema

Patlidzan operem i stavim u prethodno zagrejanu rernu da se ispece. Oljustim ga i sitno iseckam.

Praziluk ocistim, operem i sitno isecem u secku. Proprzim ga koliko da svene u tiganju na malo ulja sa malo soli.

Umutim jaja i pavlaku, dodam proprzeni luk, sitno iseckan patlidzan, prasak za pecivo, biber i probam da li je dovoljno ukusno. Ako nije, zacinim po ukusu.

Pleh velicine 24x36cm podmazem uljem i stavim koru. Poprskam uljem i kiselom vodom, pa stavim drugu koru. Poprskam takodje uljem i kiselom vodom. Trecu koru poprskam samo kiselom vodom i stavim fil. I tako nastavim dok ne utrosim kore i fil. Obicno fil raspodelim na cetiri dela. Poslednju koru premazem uljem i takodje poprskam kiselom vodom pa stavim da se pece u prethodno zagrejanoj rerni (ustvari nisam je ni iskljucivala kada sam ispekla patlidzan), dok ne porumeni i dobije zlatnu boju.

Uvek je smazemo u slast onako vrucu. A vi probajte pa javite utiske. Prijatno

Najlepse uspomene iz detinjstva su mi kada je mama razvlacila testo i pravila savijacu, a ja sam razvlacila sa njom i posipala nadevom.

Volim savijace, ali moji ukucani ih vole jos vise. Pravim ih ne tako cesto, jer one zahtevaju malo vise vremena, a ono mi nekad toliko nedostaje.

Jesen je moje omiljeno godisnje doba i sasvim mi je cool Kamijeva recenica “Jesen je drugo prolece, gde je svaki list u stvari cvet.”

Ima neka posebna car u tome kada pucketa vatra u sporetu a u rerni se pece savijaca. Jesen je i  doba bundeve pa sam tako resila i da objavim ovaj recept.

Potrebno je

• 400ml mlake vode
• 1 kasicica soli
• 1 kasicica secera
• namensko brasno za testa
• 1 ravna kasicica sirceta
• 2-3 kasike ulja

Priprema

Zamesim testo od mlake vode,  kasicice soli, ravne kasike sirceta, 2 – 3 kasike ulja i brasna za kisela testa, koje prethodno prosejem. Testo ne treba da bude ni previse meko ni previse tvrdo. Ja obicno sipam  vodu i brasno dodajem po potrebi dok ne zamesim. Podelim na 4 jufkice, dobro ih umesim i testo razvucem pomocu oklagije kao za picu, samo manje, pa premazem uljem svaku i ostavim da odstoje 20-tak minuta, da odmore.

Savet-plus kuhinja treba da je topla, a brasno sobne temperature da bi se testo lepo razvilo.

Za to vreme pripremim sto, odnosno prekrijem ga stoljnjakom, narendam bundevu (tj. moj suprug narenda ) pripremim okrugle tepsije, ukljucim rernu da se zagreje na 200 stepeni.

Na pripremljen stoljnjak pazljivo stisnutom sakom stavim  testo i razvlacim od sredine prema krajevima dokle moze, a zatim vrhovima prstiju razvlacim ravnomerno rubove testa. Kada dodjem do zeljene debljine testa, okruglim nozem za picu odsecem rubove. Prstima pospem secer po celom testu,  poprskam uljem i na kraju bundevom. Pomocu stoljnjaka urolam testo jer drugacije i ne bi moglo posto je ono tanko i moze popucati, pa uvijem u puzica i pazljivo stavim u podmazan pleh.

Premazem ga odozgo uljem pa u zagrejanu rernu (200 stepeni). Potrebno mu je otprilike pola sata da se ispece, ali svakako pratim i nadgledam dok u isto vreme razvlacim ostale . Imala sam samo 10-tak minuta vremena za slikanje dok nije smazana. Nisam htela da stavljam cimet, uzelela sam se ukusa bundeve, pa sam tako i napravila ovaj put.

Krispi korica spolja, sa socnim punjenjem unutra,a mirisna vanila i cimet se prozimaju izmedju. Stvarno dobitna kombinacija i maximalni uzitak.

Moram  priznati, ovako javno (a nadam se da nece citati),  da sam godinama na prevaru u pecivo uvek stavljala dzem od sljiva. Kamuflaza su mi bili  cimet i rum koji sljivi daju novu notu, i moja deca su obozavala buhtle sa dzemom od “jagoda” (kako je moj najmladji sin ocenio), a ja nisam imala srca da protivrecim. Posto ja jedina u kuci  volim sljive, kuvala sam dzem povremeno, a sa uzivanjem delila sa porodicom (jer ne mogu sve sama da pojedem). Ove godine, na moju veliku radost, situacija se preokrenula i moja deca su  jos u berbi jela sljive.

Kada  sam resila da napravim ovu pitu, ni slutila nisam da ce biti prihvacena sa takvim odusevljenjem. Jedva sam uspela da odvojim jedno parce da probam. Od tad nedelju dana pecem pitu svaki dan i jos nam nije  dosadila, pa sam resila da objavim recept.

Potrebno je:

• pakovanje kora za pitu
• 700g ociscenih sljiva
• cimet
• vanilin secer
• secer po potrebi
• ulje
• 3 kasike kisele vode
• malo griza

Nacin izrade pite:

Ukljuciti rernu da se greje na 180 stepeni.

Sljive oprati, ocistiti od kostice i naseckati na kockice. Ne previse sitno da se ne bi pretvorio fil u dzem.

Pakovanje kora podeliti tako da svaka gomilica ima po tri kore. Od mog pakovanja je izaslo 5 rolata pite.

Posto imam veliki kuhinjski sto, ja odmah pocnem da radim sve pite odjednom. Prvu koru pospem sa secerom, poprskam prstima sa kiselom vodom i uljem (i iz tog prostog razloga ne znam koliko potrosim ulja, secera, ili vode). Stavim tako drugu koru i uradim isto, a na trecoj stavim po siroj ivici  kocke sljiva, i posto radim sve pite u isto vreme rasporedim sljive da ih bude na svim korama isto. Odozgo pospem ravnom kasikom secera, kasicicom cimeta  i grizom (pola kafene kasicice) tek toliko da voce ne otpusti previse soka dok se pece. Zatim  pospem vanilin secerom (pola kesice po prutu) i posto savijem krajeve ka unutra, urolam pitu i stavim u uljem podmazan pleh. Tako zavrsim i ostale.

Prelijem uljem svaki rolat i stavim u rernu koja se vec zagrejala, da se pece. Pita je gotova kad dobije zlatno-zutu boju, a kuhinja  pa i celo dvoriste mirisu na cimet i vanilu. Izvaditi pitu iz rerne i nad sudoperom nagnuti pleh i ocediti sav visak ulja jer ako ostane tako da se hladi pita ce biti previse masna i gubi se smisao i ukusa. Sacekati da se prohladi malo (ako moze) pa iseci i posluziti.

Mozete servirati sa sladoledom ili umucenom pavlakom, prelivenu cokoladom, posutu secerom u prahu, ali meni je najbolja ovakva kakvu sam je slikala, pa izvolite probajte sve varijante.

Ove sljive za pitu je moj suprug nabrao iz naseg sljivika sa velikom paznjom i ljubavlju (tako mi je rekao da napisem), pa je pita jos sladja.