Bez aditiva, bez konzervansa, dzemfiksa.
Samo voce i secer po ukusu.
Sljive sam nabrala uz pomoc moje imenjakinje u nasem vocnjaku, i sutradan krenula u pripremu koja je vrlo jednostavna.
Oprano voce ocistim od kostica i isecem u sitnije komade.
Ove jesenje sljive su vrlo cvrste, pa je potrebno da ih sameljem u secku, ubacim u serpu i kuvam.
Opcija je i masina za mlevenje mesa.
Kada se voce zagreje i pocne da krcka u zavisnosti od kolicine (ako je mala kolicina ranije ), a u mom slucaju gde je bila puna velika serpa dodajem secer posle sat vremena.
Po malo i po ukusu.
Dzem je gotov kada se zgusne i kada prevucem varjacom vidim dno serpe. Sklonim sa vatre na kratko pa punim tegle.
Njih sam prethodno pripremila u toku kuvanja.
Postoji nekoliko nacina da se tegle sterilisu i pripreme za sipanje dzema.
Prvi i najcesci je da ih zagrevam u rerni i odozgo na ploci dok kuvam dzem u ogromnoj serpi na sporetu na drva.
Drugi nacin je za slucaj da nemate sporet na drva i kuvate manju kolicinu dzema na ringli. Tada sterilisite tegle u rerni na 100 stepeni pola sata.
Treci nacin je masina za sudove. Kod ove metode je potrebno malo planiranja, jer je potrebno da masina zavrsi sa pranjem i tegle onako vruce i suve iz masine puniti gotovim dzemom.
Napunjene tegle stavim u rernu da se zapeku jedno pola sata na 100 stepeni. Sutradan ih izvadim, zatvorim dezinfikovanim poklopcima ili celofanom, stavim nalepnicu i odnesem u ostavu.
Naravno da je degustacija obavezna, ali nisam stigla da fotografisem.
Ali delim sa vama par jesenjih fotki.
