Pastirska pita po srpski iliti kako iskoristiti ostatke od pecenog prasenceta

Kod nas (pouzdano znam) nisu jeli takvu pitu. Moje poreklo sa tatine strane je iz okoline Pirota i tople uspomene me vezu za taj kraj i ljude.

Moj deda, inace veliki domacin i radnik (a to uvek ide  zajedno), je jednom nedeljno bio i pastir. Takav dogovor je vazio u njegovoj ulici pa su se svi toga pridrzavali.

Pravi spektakl za nas decu kada dodjemo kod babe i dede na selo bio je taj jutarnji ritual sakupljanja ovaca i njihov polazak na ispasu.

Iz svakog dvorista bi izlazile ovce u grupama predvodjene ovnom predvodnikom koji je nosio svoju klepetusu. U iscekivanju pokreta, formiralo bi se veliko stado od 200-300 ovaca, i cela ulica bi bila zauzeta.

Moja baka bi ispracala dedu pruzajuci mu prelepu tkanu torbicu. Secam se da je deda nosio domaci hleba iz furune, malo sira, neko kuvano jaje, slaninicu. To je sve bilo domaca proizvodnja bez aditiva ili konzervansa.

Deda bi izlazio iz dvorista, a za njim njegov pas pomagac. Mi ih ispracamo opcinjeni disciplinom kojom ovcice slede mog dedu I pas za njima.

Inace, u tom letnjem periodu, kada se skupe deca i mi unucici, deda obavezno pece jagnje u furuni koje se topi u ustima. Baba za tu priliku kuva bogatu jagnjecu corbu prepunu mesa, pravi sarme od vinovog lista i puni crvene suve paprike. Uz sve to sluzila se vurda i kiselo mleko od kravljeg, ovceg i kozjeg mleka. A da ne pricam o tonama taze ispecenog hleba iz furune, na sta bi Balasevic rekao “al se nekad dobro jelo, bas”

Ali da se vratim u stvarnost i podelim sa vama  recept za koji sam sigurna da bi se dopao i nasim pastirima.

Potrebno je

  • 300g cistog mesa od prasenceta
  • 100g slaninice po izboru
  • 1 velika glavica crnog luka
  • 1 velika sargarepa
  • 200g graska
  • 150g sampinjona
  • 1 casa od 2dl belog vina
  • 1 list lovora
  • 600ml vode sa kockom ili govedjeg bujona
  • 2 kasike brasna
  • soli i vegete po ukusu

Potrebno za pire

  • 4 veca krompira
  • 50g maslaca
  • malo mleka
  • 150g rendanog kackavalja

Priprema

Mi ne volimo da jedemo pecenje iz zamrzivaca pa sam ja stalno u  potrazi za nekim dobrim receptom. Posle raznih isprobavanja i kombinovanja ovaj nam se ukus najvise dopao, a nadam se da ce i vama.

Odvojim ostatke mesa od kostiju, kozure i iseckam u kockice. Oljustim luk i sargarepu, pa i njih zajedno sa slaninicom isecem na kockice. Sampinjone isecem na listice.

Na ulju proprzim luk i slaninicu, dodam prasetinu i przim  dok ne dobije zlatnozutu boju. Nisam pripremala bujon, nego sam jednostavno nalila vodom i dodala kockicu, zatim sargarepu, grasak, sampinjone i list lovora. Zacinim po ukusu i ostavim  da se krcka pola sata na tihoj vatri. Dodam  casu vina i 2 kasike brasna, pa ostavim da krcka jos pet minuta dok ne  ispari aklohol i zgusne se masa. Sklonim  sa vatre, izvadim lovorov list pa sipam u vatrostalnu ciniju dimenzija 28×23 santimetra.

Za to vreme sam skuvam krompir, procedim od vode u kojoj se kuvao i  mikserom ga usitnim uz dodavanje maslaca i mleka. U gotov pire, kasikom umesam rendani kackavalj i polako  ga prebacim u ciniju, poravnjam i stavim  da se zapece u prethodno zagrejanoj rerni na 200 stepeni. Gotovo je kad porumeni odozgo, odnosno kad dobije zlatnozutu boju.Moji inace,nisu mogli da sacekaju tu zlatnozutu boju. Pojeli smo odmah vruce uz pavlaku, jedva da sam i slikala .

Prijatno

Komentari

komentari

You may also like

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *