Nezne, meke, mirisne, tope se u ustima. Ne prelivamo, jer prosto nikako da dodjemo do te faze. Da vam iskreno kazem nisam stigla ni da slikam (pozajmila sam sliku od dece).

Tako vam je to sa Neninim cimet rolnicama, nestanu brzinom svetlosti, onako vruce, da ne kazem jos ih iz rerne nije izvadila. Tada nam i kuca i dvoriste mirisu na cimet, a ne samo kuhinja.

Potrebno je za testo

• 120ml tople vode
• 1 ceo kvasac (50g)
• 2 kasike secera
• 450ml toplog mleka
• 50g maslaca
• 1kg namenskog brasna za kisela testa
• 100g secera
• 2 jaja
• 1 kasicica soli

Nadev

• 80g maslaca
• cimet
• smedji secer (Azucar Demero smedji secer mi je najbolji, sa njim su rolnice uvek najbolje)

Priprema

U toplu vodu izmrvim svez kvasac I sipam 2  kasike secera. Ostavim sa strane desetak minuta da se kvasac aktivira I zapeni.

U ciniji za mesenje sipam toplo mleko, jaja, secer, otopljen maslac I aktivirani kvasac. Prosejem brasno I polako dodajem kasiku po kasiku. Prvo mesam varjacom, a kad testo postane tesko za rad, ukljucim mikser sa nastavcima za testo I nastavim da mesim. Ono mora dobro da se izmesi da bude glatko I sto je najvaznije meko. Ako je testo tvrdo rolnice nece biti meke kao pamuk. Zato je vazno da brasno dodajete po malo dok mikser muti I proveravate.

Testo ostavim na toplom da odstoji sat vremena da se duplira.

Nadoslo testo podelite na dva dela ako zelite da izgledaju ovako, ili na cetiri ako zelite bas male rolnice. Premazem ih rastopljenim maslacem, pospem secerom I obilnom kolicinom cimeta. Celu zimu pravimo rolnice, ali nismo uspeli da zapisemo mere ni za secer ni za cimet, sori. Urolam, isecem I poredjam u papirom oblozen veliki pleh od rerne. Pecem u prethodno zagrejanoj rerni na 180 stepeni kratko. Otprilike 10ak minuta. Ja ih vadim cim malo dobiju boju da proverim, posto nije to to kada se prepeku. Od ove kolicine testa ispadnu dva pleha rolnica. Taman. Prijatno

“Milka, jel’ moze jos jedno parce”

“Moze, deda”- odgovaram.

Deca se samo gurkaju i kikocu. Onda kad ode deda, stalno me zapitkuju zasto me deda zove Milka kao kravica sa reklame. Sta znam, tako mu je bilo najjednostavnije. Deca su tada bila uzrasta od 5 do 7 godina videla reklamu na tv-u, pa im smesno.

Inace, nas deda Zarko bio je ucesnik drugog svetskog rata, bio je ranjen u ruku i imao je nekoliko medalja. U to vreme stradanja, borbe za goli zivot, nije bas bilo hleba. Kukuruz je bio glavna namirnica, i jela se ona tvrda ko kamen proja sto si mogao konja da ubijes sa njom, ili kacamak, tako da dedi nije bilo bas jasno zasto cesto spremam proju deci kad mozemo da biramo hleb. Uvek sam ga nudila projom, medjutim on nikad nije hteo ni da cuje da uzme, uvek je govorio da mu je dosta proje.

Jednog dana se zadesio u kuhinji dok sam je pripremala i posmatrao sta radim. Kad sam projaru stavila u rernu da pecem, on rece “Milka, pa to nije proja, to je kolac.” I od tad kad god sam je pravila prvo sam dedi stavljala u tanjir tri parceta.

Potrebno je

• 3 jaja
• 1 solja ulja
• 1 solja belog brasna
• 1 solja kiselog mleka
• 1 kesica praska za pecivo
• 1 solja kisele vode
• kukuruzno brasno
• 2 kriske domaceg prevrelog sira
• 1-2 kasicice soli

I jos

• ulja za podmazivanje pleha

Priprema

Ukljucim rernu da se zagreva na 180 stepeni.

U vecoj vangli umutim jaja, dodam ulje, brasno, so i prasak za pecivo. Mera mi je solja za kiselo mleko. Nije cak potreban ni mikser. Sve sjedinim zicom.

Dodam kukuruznog brasna da masa bude bas gusta. Sipam kiselo mleko i dobro promesam, pa dodam jos malo kukuruznog brasna da i zgustim opet masu.  Razredim casom kisele vode, dodam sir, ali da budu i krupniji komadici. Nekako volimo da se vidi sir dok jedemo. Ako je sir slan, stavite samo jednu kasicicu, a ako nije, posolite po ukusu.

U pleh velicine 21x32cm sipam par kasika ulja i stavim ga u zagrejanu rernu na par minuta. Izvadim pomocu rukavice i sipam masu u vrelo ulje. Napravice se odmah korica i tako se projara nece zalepiti za pleh. Pecem dok ne zamirise kuhinja i ne dobije zlatno braon boju.